Сећам се само два велика, жута ока, ето тамо, поред умиваоника.
Pamatuju se jen, že jsem viděla dvě obrovské žluté oči. Tamhle, u umyvadla.
Не, али се сећам се слика.
Ne, ale pamatuju si to podle obrázků.
Сећам се да си ми то рекла пре у готово тачно истом тону.
Pamatuji se, že jste mi to už jednou řekla skoro stejným tónem.
Сећам се када је мама за Џека говорила да јој је дечко, то ме је излуђивало, јер оно "дечко" било је за млађе.
Pamatuju si, jak máma mluvila o Jackovi, jako o svém klukovi To mě dostávalo. Takhle mluvěj děcka, no ne?
Сећам се да су дошли по нас.
Vzpomínám si, jak pro nás přišli.
Сећам се када је вода текла сваке среде.
Pamatuji si, když tudy tekla každou středu.
Сећам се напада на седиште, онда сам отишла негде.
Pamatuji si ten útok na ústředí, jak jsme utíkali na jiné místo.
У оваквим временима, сећам се да и он има мало искуства у стварном свету као и ја.
V těchto časech si uvědomuju, že má stejně malé zkušenosti s reálným světem jako já.
Не сећам се овога, ништа ми није познато.
Nic z tohohle si nepamatuju. Vypadá to tu jinak.
Чини се да ми знаш име, али не сећам се да сам нањушио раније твоју врсту.
Zřejmě znáš mé jméno, ale já nevím, že bych tě už někdy čichal.
Сећам се да си био бољи лажов од тога, Џони.
Pamatuju si, že jsi býval lepším lhářem, Johnny.
Чуо сам вас, али не сећам се адресе, у реду?
Slyším vás, jen si nepamatuji tu adresu, dobře?
Не сећам се да сам ти дао кључ.
Nepamatuji si, že bych ti dal klíč.
Заглавио је пет година, а и не сећам се када сам га видео.
Odešel, když mi bylo 5. Ale když se potkáme, klidně se zeptám.
Сећам се дана када га више није носила у школу.
Pamatuju si den, kdy ho přestala nosit do školy.
Сећам се укуса твога млека у мојим устима.
Vzpomínám si na chuť svého mléka v ústa.
Не сећам се да сам те научила реч драгоцено.
Nevzpomínám si, že bych tě učila slovo drahé.
Сећам се Бриарија, није био овако неповерљив.
Pamatuju si Briareose, když nebyl rozčarovanej.
Сећам се кад сам је упознао.
Vzpomínám si, jak jsem ji poznal.
Сећам се како си појела срце пастува.
Pamatuji si, jak jsi jedla srdce hřebce.
Не сећам се да сам вам дозволио да напуштате одаје, Лунафреја.
Nevzpomínám si, že souhlas s udělením povolení Opustit své ubikace, lunafreya.
Не сећам се кад си последњи пут био у Риму.
Nedokážu si vybavit, kdy jste byl naposledy v Římě.
Сећам се како сам причао са једним 12-годишњим дечаком, фудбалером, упитао сам га, ”Како би се осећао када би ти пред свим играчима тренер рекао да си играо као девојчица?”
Pamatuji si, jak jsem mluvil s 12letým chlapcem, fotbalistou, a zeptal jsem se ho, řekl jsem, „Jak by ti bylo, kdyby ti tvůj trenér před všemi hráči řekl, že jsi hrál jako holka?“
Једног дана, био сам испред куће и радио нешто, играо сам се или тако нешто, не сећам се тачно.
Tak jednoho dne, byl jsem před domem a něco jsem dělal – jen jsem si tak hrál a něco dělal - nevím co.
Никада нећу заборавити, сећам се јасно и данас, наш први син, Деклан, је имао девет месеци, и седео сам на каучу и читао дивну књигу Данијела Гилберта, ''Набасати на срећу''.
Nikdy nezapomenu, jasně si pamatuji ten den, kdy našemu prvnímu synovi, Declanovi, bylo devět měsíců a já seděl na gauči, a četl úžasnou knihu Daniela Gilberta "Škobrtnout o štěstí"
Сећам се да ме је једне ноћи неко позвао на мобилни - обична особа коју не познајем - са трга Тахрир.
Pamatuji si jednu noc, kdy mi někdo zavolal -- obyčejný člověk, kterého jsem neznal -- z Tahrir náměstí.
Сећам се да сам видео сав овај "матрикс" текст на часу, а овде сам у фазону "Знам кунг фу.""
Pamatuji si text o maticích, co jsme měli ve škole a tady si připadám, jako když umím Kung-fu."
Сећам се кад сам се последњи пут вратио из Индије - у дугој лепршавој белој одори, са дугом брадом и ленонкама, рекао сам оцу "Тата, мислим да сам пронашао духовно просветљење."
Vzpomínám, jak jsem naposledy přijel zpět z Indie, v mé dlouhé bílé róbě s dlouhým plnovousem a lennonkami na očích, a povídám tátovi, "Tati, myslím, že jsem nalezl duchovní osvícení."
И сећам се тачно где сам био и шта сам радио тог дана.
A pamatuji si přesně kde jsem byl a co jsem ten den dělal.
Сећам се да је први пацијент из тог низа наставио да ми даје још података током онога што је требало да буде само преглед.
Vzpomínám si na vůbec prvního pacienta z té doby, který pokračoval ve vyprávění své anamnézy během toho, co měla být fyzická prohlídka.
Сећам се да сам имао језив осећај да смо пацијент и ја упали у неки примитивни ритуал у коме смо и он и ја имали своје улоге.
Pamatuji se na mrazivý pocit, že jsme pacient a já vstoupili do prastarého primitivního rituálu, ve kterém já jsem měl svou roli a pacient měl svou roli.
И сећам се да сам, из тог осећања неуспеха, увек прегледао пацијенте.
A z toho pocitu selhání, jsem prostě začal pacienta vyšetřovat.
Сећам се многих пацијената, знам њихова имена, њихова лица јасно видим.
Vzpomínám si na tolik pacientů, stále mám jejich jména na jazyku, stále jasně vidím jejich tváře.
Сећам се толико огромних, празних, забринутих очију како ме гледају док изводим тај ритуал.
Pamatuji si tolik velikých, prázdných, vyděšených očí, zírajících na mne, když jsem prováděl tento rituál.
"Сећам се једног пацијента који је тада био скоро костур обавијен кожом која пропада, није могао да говори, уста су му била у ранама које су одолевале уобичајеним лековима.
"Vybavuji si jednoho pacienta, který byl v tu chvíli už jen kostra uzavřená ve svrasklé kůži, neschopen slova, rty rozpraskané oparem, který vzdoroval běžné léčbě.
Сећам се једног од првих пута када смо гледали колаген.
Pamatuji si, když jsme poprvé hleděli na kolagen.
Сећам се да сам једном слушао Витни Хјустон како пева: „Шта год да ми узму, не могу ми одузети достојанство“,
Vzpomínám si, když jsem poslouchal Whitney Houston: "Nezáleží na tom, co mi vezmou, nikdy mi nevezmou moji důstojnost."
Сећам се да сам мислила да је веома чудно да људи, који су једна од животињских врста, могу бити способни да промене климу планете Земље.
Vzpomínám si, jak jsem přemýšlela, že je velmi zvláštní, že by lidé, kteří jsou jen jedním z živočišných druhů, mohli být schopni změnit klima Země.
Мој тата на пример, био је хемијски инжењер, и не сећам се да је икада, за његових 40 година каријере неко питао да ли се он боји да буде хемијски инжењер.
Například můj otec byl chemický inženýr a já si nevzpomínám, že by se ho během jeho 40tileté kariéry někdo zeptal, jestli se bojí být chemickým inženýrem.
1.046539068222s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Pamatuju se jen, že jsem viděla dvě obrovské žluté oči. Tamhle, u umyvadla. 